Amniotička tečnost koja izlazi kada pukne vodenjak, zapravo nije voda.

Kada pukne vodenjak, to je znak da je beba spremna da dođe na svijet i da je porođaj počeo.

Tečnost koja se tada izbacuje iz materice majke nije voda, već bebin urin. To je urin koji se 20 sedmica skupljao u majčinoj utrobi i okruživao bebu.

Dok će se nekima ovo činiti gadnim, to je zapravo dobar znak jer se bebini bubrezi razvijaju i počinju da rade još dok je ona u stomaku. Urin je znak da je beba zdrava i da je sve u redu. Neke žene osjete pucanje vodenjaka kao golicanje, neke kao da su se upiškile, a neke samo osjete pritisak. Kakav god da je osjećaj, nikada ga neće zaboraviti.

Vodenjak se formira još na samom početku trudnoće, tačnije od začeća. Tada se amniotski džep počinje puniti tečnošću, a do trenutka kada beba počne  izlučivati urin, on ispunjen je vodom i tečnosti iz tijela majke. Od 10 sedmice se razvijaju bebini bubrezi i počinju sa radom. Oni izbacuju veoma male količine urina u tečnost oko bebe.

Do 20. sedmice koncentracija urina je malo veća. Pored urina tečnost sadrži i mrtve ćelije kože koje doktori koriste kako bi testirali bebu na neke genetičke poremećaje preko uzorka amniotičke tečnosti. Ovaj postupak je poznat kao amniocinteza.